Svetosavske nagrade učenika starijih razreda
Povodom Savindana OŠ „Vožd Karađorđe“ Leskovac raspisala je likovni i literarni konkurs.
Na likovnom konkursu u kategoriji od petog do osmog razreda zadata tema bila je: Sveti Sava – učitelj puta koji vodi u život.
Naša učenica Anastasija Stanković 8/1 dobila je drugu, a naš učenik Luka Stevanović 6/5 treću nagradu.
Na literarnom konkursu zadate teme bile su:
- Sveti Sava – besmrtni vladar, večita svest i savest srpskog naroda
- Savino delo je ušlo u legendu i ostalo da traje, da živo i radosno zrači
Naša učenica Petra Ilić 6/1 dobila je drugu, Iva Petković 7/2, treću nagradu.
23.1.2018. godine u izložbenom prostoru leskovačkog Narodnog muzeja otvorena je izložba nagrađenih radova. Tom prilikom su i nagradjenim učenicima uručene nagrade. Na svečanoj dodeli nagrada učenici su bili sa svojim nastavnicima Anom Stanković, Ljubinkom Đorđević i Bojanom Konstantinovićem.
Nagradjeni radovi
Sveti Sava, besmrtni vladar, večita svest i savest srpskog naroda
Kad pogledam u oči Svetog Save,
Vidim ljubav, toplinu i veru,
Vidim nadu i spokojstvo
Vidim mir i sveto trojstvo.
Danas je u narodu srpskom njegov dan,
O njemu se pesme pevaju i pišu,
Njegov nam život kao primer služi,
Njegov duh i danas nad nama kruži.
Rodio se u ovoj zemlji dečak Rastko,
Najmlađi među braćom svojom,
Napustio je svoje dvore
I otišao putem Svete gore.
Učio je iz starih knjiga
Propovedao ljubav i poštenje
Bila mu je vera snažna
I ljubav prema domovini važna.
Kad god bi na Svetoj gori tužan bio,
Na svoga oca i braću bi pomislio,
Pa je zbog njih pisao knjige
A učeći je zaboravljao brige.
Ostavio je svome srpskom rodu
U nasleđe veliki dar
I zadatak kakvi moramo biti
I kako treba uvek oprostiti.
I otišao u besmrtnost jednoga dana
Da nas na ljubav i veru podseća,
Da hodamo uvek uzdignute glave
I da sledimo put Svetog Save.
Iva Petković 7/2
Sveti Sava – besmrtni vladar
Danas je subota. Januar još uvek miriše na badnjak. Dok mama i baka pripremaju prazničnu trpezu, pažnju mi privlači serija o Nemanjićima. Pominju i Svetog Savu. Kroz glavu mi odmah prolaze stihovi himne: „Uskliknimo s ljubavlju Svetitelju Savi, srpske crkve i škole, svetiteljskoj glavi..“
Počinjem da razmišljam koliko je bio veliki čovek kad ga i danas svi poštuju. I deca, i odrasli, i krojači, i profesori...On je prvi koji je krunu zamenio kapom monaha, udobnu postelju posteljom od kostreti. Voleo je sve – i ljude, i životinje, i šumu, i reku. U svima je video dobrotu. I loši su u njegovom prisustvu postajali bolji, kajali se, bivali pošteni i vredni, ali ne zbog straha, već zbog njegovog milog pogleda punog razumevanja i opraštanja.
Sava je štitio svoj narod kao što otac štiti svoje dete. Bio je prosvetitelj i učitelj. Učio je narod da živi pošteno od svog rada, da se obrazuje, da uči ne samo iz knjige već i od prirode, da uči svakog dana, jer je to jedina snaga koju nam niko ne može oduzeti.
Njegova je kruna bila sačinjena od milosti, dobrote i istinskog razumevanja. Zato je ta kruna večna. Zato Sveti Sava živi kroz vekove. Živi kao učitelj, kao lekar, kao graditelj, kao večiti vladar.
Da, januar stvarno lepo miriše: na slavu, na dom, na domovinu.
Petra Ilić 6/1
